Mesta gde se Skipovljani najmasovnije okupljaju

Leto i narodni zborovi sirom Trebave oduvek su bili

JOS JEDNA SLAVA DALEKO OD SKIPOVCA. Oci ne pitaju suze hoce li poteci za Skipovcom.

SKIPOVAC , U NASIM DUSAMA I MEDJU SVOJIM BRDIMA

Veceras bdijem nan slikama Skipovca. Ova, 2009. jesen sara brda, sume i gajeve skipovca,lepim ali setnim bojama. Putevi i sokaci prestrti sarenim tepihom od lisca, suste pod nogama ljudi, zivotinja, a nebo se umirilo, mirno i duboko, dok se u tom ostrom plavetnilu nazire otrina vedrog, zimskog podneva, koji susti u opalom liscu.
Mnogi od nas su zaboraili kako to izgleda, kako jesen sapuce u krosnjama, po stazama, niz usecene,kolske puteve.
Jesenja Slika Skipovca, i mir koji se sasvim iskrno i predano slegao po brdima , izvlaci blagi bol iz grudi,ceznju za mirom, odmorom, za toplim zagrljajem dragog ljudskog bica. ali, Skipovac, oborene glave, tuzno,kao nikada pre, slegnut, upija toplinu zakasnjelih suncevih zraka, kao da sluti nestanku, i stvarnom kraju.
I drvosece se spremaju za kratki zimski odmor,i oni umorni, sa izvesnim strahom, pokusavaju citati Nebo, hoce li sneg kliznuti niz oblake i zatrpati staze i puteve.
Kao predvecerje, mirno, cutljivo, i samo malo vise setno.
Jos jedna duga zima, jos jedan nemirni, zimski san.
Tokom godine, skipovacka groblja su se okitila novim humkama. Mnogo nemilog se desilo Skipovljanima,od opste krize koja trese i velike, bogate narode, pa do nemilih dogadjaja vezanih za Skipovljane.
Ipak, ma gde bili, sta se desavalo, svi se rado secamo dragih ljudi, koji su negde tu,u blizini, zatrpani raznim obavezama,a koje cemo ponovo sresti u Skipovcu na dan proletnih zadusnica, porazgovoriti se, prepricati novosti i dogadjeje, pokloniti se pokojnicima, i vratiti u svojim domovima, zurbi i novoj radnoj sezoni.

TEKU GODINE

Teku godine
Veceras se, sa tugom sjetim ove teme ,teku godine. Tako dok sipam vodu u casu da popijem svoj lijek koji ima veze sa prolaskom godina i dok voda u mlazu, iz cesme tece i preliva casu, meni dosle na um te moje godine koje su prosle, a prosle su.
Dugo dugo godina sam na putu, u svome domu nisam ,nisam ni u svome rodnom kraju, niti sam u svojoj domovini ,pa mi tako jos brze prolazi vreme i ovo godina koje su preostale preostalo.Sa 52godine, prisilno sam otisao preko Okeana, da ovde, na ovoj zamrznutoj grudvi zemlje stvorim novi dom za sebe, za svoju suprugu i svoju djecu. Od tada je proslo dosta godina, a ja sam ostao i dalje na onome teku godine.
Godine teku, kao kap po kap kise, ili kapi iz cesme, tako dan za danom, sedmica za sedmicom, mjesec za mjesecom, godina za godinom i tu bi sada stao..
Tako kada sam se bio tek rodio ili bolje reci kada sam saznao ko sam, sta sam ,kada sam poceo da pravim svoje prve mastovite slagalice sta cu i kuda cu kada porastem, mislio sam da je zivot dug jako dug i da cu, zapravo zivjeti koliko ja budem zelio.
Tada je u meni kao i u svakom zivotu, bila jedna velika brana puna vode, koja nikada nemoze oteci pa kada se podigne onaj poklopac, mlaz krene i tako tece li tece. Covjek dok je mlad, misli da ima godina koliko hoce i da ce sve sto nije u pocetku sustigao ili je odgodio, sve namiriti kasnije
Kada nesto planirate a neizvrsite, mislite da ima za sve vremena i da treba samo ponoviti ili jos bolje probati nesto novo. Ali vrijeme nevidljivo i neocekivano tece, tece ili kapa, kap po kap, dan po dan i tako se covjek i prevari u razmisljanju da za sve ima vremena.
Teku godine i kada se primakne neki kraj, kako kazu, tada se konacno covjek, sam sa sobom ocita, vidi sta je trebao a sta nije ucinio, ali sada nema vise mogucnosti da rekne, «ima vremena da se sve poprav»i.
Brana koja je drzala vodu ili zivot, ispraznila se i sve laganije tece voda, zivot se potrosio.
Onda pocnem da razmisljam sta sam sve u zivotu radio, a sta je, zapravo trebalo da radim. Konacno postajem svjestan da sam veliki dio zivota naprosto propustio i nisam u njemu ucestvovao, da sam radio za druge, i drugima sve ostavio. Tako sam ostao i nepoznat i neopriznat. I poznastvo i priznanje traze mnogo rada, mnogo truda, mnogo vode.
Sada mogu,samo da se prisjecam ali mnogo toga se i nepamti, sve polako odlazi, ko voda tece i od tece.
Ostade samo suvo korito po kome je tekla ziva i bucna voda, a koja bi jos uvek nosila kamencice i kamenove, koja bi hucala i cula se nadaleko.
Sada mislis da mozes da uzivas ali nije to vise onaj zivot tekuce, mocne rijeke, to je sada samo kao bara koja se pretvara u ustajalu mocvaru.
Covjek se rodi i tece, tece i otece, sve ostalo je isto.
Milos Todorovic, Vankuver ,Canada 4 Novembra 2009

http://xat.com/SKIPOVAC

Upravo smo dobili Skipovac ChatRoom
Kliknite na link i automatski cete biti usmereni na SkipovacChat.
Zahvaljujuci Dusku Marjanovicu, koji trenutno zivi u Srbiji, Beocin, i Dusku Markovicu, koji zivi u okolini Modrice,dobili smo prvi Skipovac pricaonicu.
Dakle, dvojac "2D" se pobrinuo za nase druzenje, prema tome,druzimo se, ma gde bili, i sacuvajmo uspomene i ljubav prema Skipovcu.

emigranti

Sedamdesetih godina proslog stoleca, bilo je jasno da se brdsko-planinska sela tope, nestaju kao prolecni sneg.
Naravno,ni Skipovac nije mogao izbeci rseljavanje stanovnistva, pa su prvi iseljenici,pocetkm 60-ih krenuli u ravnice, gradove, trbuhom za lepsim kruhom.Iseljavanje je dobilo maha pocetkm sedamdesetih godina, kada mladi odlaze u gradove, ili u inostranstvo, odakle se mali broj bese vratio Kuci, a ostali docekali rat i stradanje Skipovca.
Tokom poslednje muslimanske agresije na Skipovac, skipovacko stanovnistvo je desetkovano, a preziveli su izbegli,i rasuli se po zemaljskoj kugli, kao vetrom nosene semenke.
Pri tome je doslo do spajanja porodica koje se behu rasule ranijih godina i decenija.
A mnoge porodice su, napokon bile na okupu, ali u nekim dalekim zemljama, kao sto su Australija, SAD...
Braca, rodjaci, kumovi, odjednom su se nasli na dva kraja sveta. Kao primer su porodice Borivoja Topalovic i Koje topalovic.Prvi je u Australiji a drugi u Ameriki.
Od Zore, kcerke Koje Topalovic, dobio sam porodicnu sliku iz Amerike,SAD, gde su svi na okupu, i svi nasmejani.

Slika vojnika, neodoljivo podseca na sliku Dragutina Mitica, koja je u prvom svetskom ratu obisla celi svet,o kojoj su Japanci pisali studije nestojeci proniknuti u misao tog vojnika, koji se, kako napisase,pretvorio u oko koje cuva Srbiju.
Nas vojnik je bio pripadnik Trece cete, Petog taljona, Prve trebavske. Zvao se Nikola Pavlovic,a slikan je na odbrambenom polozaju prema Lukavici.
Vise nije medju zivima.

Postovani posetiosci skipovac bloga

Ovo sto sam poceo,pre dve godine, nije bila licna ambicija, nego zelja da, u saradnji sa svim Skipovcanima napravimo zapis o Skipovcu. Trazio sam saradnike, urednike i koadministratore, medjutim niko se nije javio, niti izrazio zelju da ucestvuje.
Vezan svojim obavezama, i potrebom za drugom vrstom neprofitabilnog rada, nisam u moci da skupljam materijal,i uredjujem ga za Blog.
Jos jednom pozivam,ko zeli da radi,uredjuje blog, neka se javi.
Danas se sela, zaseoci, porodice, prezentuju na internetu, a mi, neodgovorni Skipovcani, sem jednogodisnjeg skupa u Skipovcu, nista ne ulazemo da bi produzili vek trajanja Skipovca, da bismo kazali drugima gde je, i sta je Skipovac, i sta je bio, kako je gurnut u ponor, kako ga cupamo, kako mali broj entuzijasta,jos uvek zivi u Skipovcu, i pocinju mrzeti svoje susede, rodjake, kumove, sto su se odrekli Skipovca.
Adresa Bloga je skipovac@yahoo.com
ko zeli, neka mi se obrati, da pokusmo zajednicki uciniti da se blog odrzi,ali da izgradimo nesto vece.

Slika iz tridesetih godina proslog veka.
Druzina je slikana ispred tadasnje osnovne skole u Gornjem Skipovcu.Ista zgrada je posle izgradnje nove cetverorazredne skole u selu, pretvorena u Trgovinu.
Mladic, dole, u sredini, jedini gologlav je tadasnji ucitelj Relja Peco, omiljen u selu, posle zavrsetka rata je mucki ubijen od strane partizana.
Bio je omiljen od skipovljana, a ostao u secanju i legandi.

Paradajiz

Paradajiz tezine 600 grama, uzgojen u Skipovcu, u vrtu Danice i Todora Lazic.
Dali da odamo priznanje supruznicima Lazic, ili plodnom Skipovcu.

skipovac 2008-zbor

Bejase lep dan, i kao sto to vec pet godina biva,svake prve nedelje po Velikoj Gospojin,Skipovac je pun Skipovljana.
I ove godine su Skipovljani, u nedelju po V.Gospojini, iz svih krajeva sveta doputovali u Skipovac, Druzili se, pevali, evocirali uspomene, svoju srecu zalili ponekom ljutom, hladnim pivom..., duboko do u noc, da bi sledece jutro, snen i umoran Skipovc osvnuo sam medju svojim brdima, oko svojih recica, ali svez i zdrav.
Skipovljani su ga takvog poneli sa sobom u svoja prebivalista.
Svako je poneo svoju uspomenu, svoj zapis, svoju radost, svoju tugu i odjk pesme koja se i dan posle odbijala od skipovljanska brda.
Za secanje svima koji posecuju ovaj blog, priredio sam nekoliko slika, da ostane zapis.
Takodje da obavesti sve one koji svaracaju u skipovacblog, uskoro ce jedan mladi skipovljan poceti raditi na ovom blogu,time i obogatit sadrzaj, slikom i recju.
On ce se verovatno predstaviti, a svi drugi bi mogli slati slike ili zanimljive podatke na adresu bloga, sto bi naravno uslo u InterMrezu.

Mesta gde se Skipovljani najmasovnije okupljaju

Leto i narodni zborovi sirom Trebave oduvek su bili mesta za okupljanje velikog broja trebavaca sa Trebave, ali i onih koji su nekada, i zbog necega napustili rodnu grudvu.
Danas su Skipovljani raseljeniji nego sto su ikada bili, ali to nikoga ne sprecava de barem jednom, ali i vise puta poseti svoje rodno selo, svoj uzi zavicaj.Sta vise,opusteli Skipovac, kao da je postao carobniji, pa ga sve cesce posecuju i oni koji su nekih davnih, 60ih i 70ih godina proslog stoleca, u potrazi za "Bijelim ljebom" otisli u svet.
Topla izvornost, kojom su skipovljanska brda zadojile svakog svog sina i kcer, neodoljivo vuku korenima, pa je sve csce da se davno pogubljeni rodjaci, kumovi, komsije, sretnu bas u Skipovcu.
A pored vec malo oporavljenog Skipovca, Skipovljani se obavezno susrecu na Dugim njivam, na dan narodnog zbora, u blizini dugonjivskog manastira.
Ove godine,mozda vise nego ikada pre, brojni skipovljani su doputovali, iz Amerike, Kanade, Australije, Nemacke, slovenije... i jos brojnih drzava, gde su, u nevolji,otpoceli svoj novi zivot.
Pevaci pod satorima su ispunjavali brojne muzicke zelje raspevanim skipovljanima, medju kojina su bili i neki, vrlo ugledni ljudi, u drzavama iz kojih su dosli.
Medju njima se nasao i Nikola Nedeljka Todorovic, koji je pre trideset i osam goddina napustio zavicaj i organizovao zivot u glavnom gradu Slovenije.
Suprug i otac troje dece, danas je visoko ugledni pravnik i zaposlen je u ministarstvu pravde REpublike Slovenije. Napisao je cetiri knjige o slovenackom i medjunarodnom pravu, od kojih je tri stampao a treca aje u pripremi stampanja.
Bilo je tu jos mnogo uspesnih skipovljana, koji su bosi i golobradi napustili Skipovac, a danas ga posecuju kao uspesni i ugledni ljudi.
Sledeci veliki sastanak skipovljana jeste skipovljanski zbor, koji pada u prvu nedelju po Velikoj gospojini.
Pa do tada, da se spremimo i otracimo kako dolikuje.

PAZI MINE 2.

Spaso Tesic se vratio kuci.
Svo vreme lecenja je proveo Banjaluci, i tek ovih dana vracen na kucno lecenje.
Ziv je, ali mu preostaje dugotrajni oporavak i privikavanje na novi nacin zivota.Svi ekstremiteti su sacuvani, ali posledice brojnih lomova, pokidanih misica, tek ce da doju do izrazaja.

U madjuvremenu, Mile Djenic, sin Luke Djenica, iz Skipovca, je sa traktorom nagazio na
minu, od cega je dobio brojne rane u predelu nogu, a traktor je delimicno ostecen.
I to nije sve.Opasnost od mina ostaje za jos jednu generaciju, ili cak i duze.
Mina je kao u cauri uspavani virus.A cim se stvore uslovi da izadje iz caure, virus se rastrci, trazeci zrtve.
Dok je zemlja suva, specena, minu je teze aktivirati, ali, cim se zemlja otopi, omeksa, osiguraci na minama ovlaze, mine postaju opasnost, bas onakva za sto je namenjena, stim da naoruzana mina ne bira ratno ili mirnodopsko stanje.

PAZI MINE

Rat u BiH je davno zavrsen, ali sve naokolo, jos uvek nas podseca na ta strasno razdoblje.
Svetski mocnici, isti oni koji su kreirali rat u SFRJ, koji su taj rat okoncali,danas uzivaju u ostvarenom profitu, a Skipovac, i jos mnogo Skipovaca na prostoru mrtve SFRJ, jos uvek krvari.
Posledice rata bivaju, neretko isto strasne kao i rat.
Pre pet dana, u Gornjem Skipovcu se desila velika nesreca u blizini vodenog vrela Kraljusa.

Spas Tesic, sin pokojne Mare(mucki ubijena pred svojom kucom, od strane medjedjanskih mudzahedina), i oca Trifka nagazio je na "protivpesadijsku rasprskavajucu odskocnu minu", pri cemu je zadobio teske povrede, ali je izvan zivotne opasnosti i uspesno se oporavlja u dobojskoj bolnici "Sveti apostol Luka".
Sem prsnog dela i glave, posvuda je izranjavan gelerima a kosti ruku i nogu su izlomljene, dok su misici, pogotovo na rukama, iskidani i odvaljeni.
U trenutku nesrece, zadrzao je svest i prisebnost, a zahvaljuju timu radnika, drvoseca,muslimana uz Sjenine Rijeke, a najvise rodjaku Mitru Tesicu, Spaso je na vreme, transportovan prema Doboju, a na pola puta, u Sjenini Rijeci,brigu o nastradalom je preuzela ekipa iz hitnog sanitetnog vozila, i prebacili ga u dobojsku bolnicu, gde je ustanovljeno da je za malo vremena, brojanog u minutama, izbegnuto najgore.
Solidarnos skipovljana pema svome sugradjanu se ispopoljila brojnim ponudama darovanja krvi, koje je orgnizovanu za sutra, ponedeljak 18. maja, u bolnici Sveti apostol Luka, u Doboju.
Spasi zelimo brz i dobar oporavak i povratak kuci, deci i suprugi Zeljki.

Kutak za nostalgicare iz generacije 50-ih i 60-ih

U poznatoj istoriji sveta, a znajuci da je Skipovac centar Sveta (barem skipovljanima), najlepse se zivelo tokom 60-ih i 70-ih godina 20-og stoleca.
Ovogodisnjeg proleca sam putovao u Ljubljanu, povodom jednog tragicnog dogadjaja, i tamo sreo mnogo Skipovljana iz druge poratne generacije, prosloga stoleca.
I vecina njih je u sestoj deceniji svoga zivota,a to su oni koji su prvi pojurili kroz otvrorena vrata u novi svet, u novi zivot.
Bosonogi, rascupani klinci, iz pocepanih opanaka i pantalona, vec davno su stasali u uspesne, poslovne ljude, kojima kravata cini deo radnog odela.
U vreme najveceg ljudskog entuzijazma, na Planeti, oni su stasavali, izgradjivali ljudsku zajedniucu i sebe.Detinjstvo nisu imali.Potom su otisli iz svojih domova,a laganu motiku i strmu njivicu, zamenila su radilista, krampe i lopate.
Iza njih su, po skipovljanskim njivama, proplancima i zboristima ostale igre, smeh i pesma.Ostale devojke, stada, ostala mladost,pesma i tuga.
Sacuvali su ljubav i secanja.SAcuvali su bol.
Danas su srecni kada znaju da i njihova deca posecuju, obilaze i slikivaju kuce ili zgarista i osecaju ljubav prema rodnom mestu svojih roditelja.

Obnovljeno,kao novo

Obnavljanje Skipovca tece usporeno, i tesko je poverovati da ce Skipovcu biti vracen zivot, entuzijazam i naravno blagost koja je izvirala iz stanovnika, suma, brda, potoka, izvora.
Raskos novoga i materijalnog nikada nece, niti moze nadoknaditi, zauvek izgubljenu raskos lakoce i opustenosti zivota u Skipovcu.Blagodat livada,pasnjaka i suma je ostala, sto prikazuju slike koje je uslikao Cedomir Tesic tokom svoje proletnje posete Skipovcu.
A da je Skipovac postao mala turisticka destinacija Skipovljana ali i nekih drugih ljudi, vidljivo je svakodnevno, i na svakom koraku skipovljanskog prostora.A sem ljubavi prema svome selu, u Skipovcu se pronalazi i licni raj, koji mnogima ublazava teret modernog zivota, zbog cega se 1000 uli vise kilometara pretvorilo u zabavno i radosno putovanje.
Cedomirove slike potvrdjuju rajsku lepotu Skipovca.
Povrh svega, najnoviji kilometri asfaltiranog puta,nedavno polezenog duz sela, olaksali su putovanje a prizvali posetioce.
Onos sto je bilo otpisano(sto mene licno podseca na otpisanu Srpsku vojsku u prvom svetskom ratu, danas dise zdravim plucima i doziva nas k sebi.



Skipovac hvata zadnji voz, zadnji vagon zadnjeg voza u obnovi sela.
Ipak, nesto se pokrece.Prilozene slike pokazuju da se u 2007-oj godini nesto radilo, da se takodje i uradilo.I to nije sve.
Veci broj donacija u vidu gradjevinskog materijala i novcane mase je ulozen u Skipovac tokom 2007 godine. Veci deo donatorskih sredstava, napokon je stigao u Skipovac.Uporniji i strpljiviji Skipovljani su se izborili za donatorska sredstva, ili se jos uvek bore i obaraju brojne,administrativne prepreke, ali zamke federativne vlasti,koja cini brojne napore da osujeti obnovu Skipovca, sto im je do skora uspevalo.
Na zalost,mnogi skipovljani su, u medjuvremenu, hleb potrazili daleko od skipovca, drugi su ulozili nadljudski napor da sami stvore svoj dom, a istovremeno izgubili volju za bitkom sa brojnim administrativnim zamkama.
I Svi oni,koji su se ponadali da Skipovca vise nema, danas se nevoljko mire da Skipovac postoji.


U "Dolini Vodenica", a to recnom toku od Babica vodenice pa do Todorovica cuprije, nekada je mljelo vise od deset vodenica.Danas ne melje ni jedna.Sta vise, ne postoji vodenica koja bi mogla biti stavljena u pogon.Cak ne postoje ni zgrade koje bi podsecale da se tu nekada mljelo zito, pripovedalo, asikovalo...
Ova, prepolovljena vodenica sa slike, nalazi se na oko kilometar uzvodno od osnovne skole u Donjem Skipovcu.Slika je tuzna i podsetila me na pesmu Alekse Santica o staroj vodenici.
....Sve je isto staro, samo ko nekada prije
ne cuje se hitri tocak da udara
ko bol jedan, sto se u dnu duse krije
ostavljena cuti vodenica stara.

Kada bismo znali nekoga u cije uspomene je uzidana ova vodenica,
siguran sam da bi nam imao mnogo, mnogo kazati.
"ko bol jedan sto se u dnu duse krije..."