U poznatoj istoriji sveta, a znajuci da je Skipovac centar Sveta (barem skipovljanima), najlepse se zivelo tokom 60-ih i 70-ih godina 20-og stoleca.
Ovogodisnjeg proleca sam putovao u Ljubljanu, povodom jednog tragicnog dogadjaja, i tamo sreo mnogo Skipovljana iz druge poratne generacije, prosloga stoleca.
I vecina njih je u sestoj deceniji svoga zivota,a to su oni koji su prvi pojurili kroz otvrorena vrata u novi svet, u novi zivot.
Bosonogi, rascupani klinci, iz pocepanih opanaka i pantalona, vec davno su stasali u uspesne, poslovne ljude, kojima kravata cini deo radnog odela.
U vreme najveceg ljudskog entuzijazma, na Planeti, oni su stasavali, izgradjivali ljudsku zajedniucu i sebe.Detinjstvo nisu imali.Potom su otisli iz svojih domova,a laganu motiku i strmu njivicu, zamenila su radilista, krampe i lopate.
Iza njih su, po skipovljanskim njivama, proplancima i zboristima ostale igre, smeh i pesma.Ostale devojke, stada, ostala mladost,pesma i tuga.
Sacuvali su ljubav i secanja.SAcuvali su bol.
Danas su srecni kada znaju da i njihova deca posecuju, obilaze i slikivaju kuce ili zgarista i osecaju ljubav prema rodnom mestu svojih roditelja.
1 comment:
Eee, Leka, napisa onako kako ni ja ne bi znao iskazati.Kada sam otisao u svijet,bilo nas je puno is Skipovca, svakom priliom smo trcali kuci,nije nam smetao umor,na zborove,prela, druzili se sa onim koji su ostali u Skipovcu,pa su mnogi od tih kenuli za nam, i neki se opet vracali kuci.Pjevali smo u vozovima nase pjesme, bilo je i novih pjesama koje smo mi smisljali.
Zbogom ostaj dobojska stanice
Dobro jutro slovenska granice...
Sada smo vec djedovi, imamo unucad, skupljamo se u nekakvim domovima, na sahranama, i valjd smo umorniji, ali se drzimpo zajedno.Dole, u Skipovc, i Trebavu, opet idemo na sahrane,malo na odmor, i to je sve. Sada dolazimo na skipovljanski zbor, i makar tu sretnemo sve one koje ne mozemo na drugom mjestu.
Hvala tebi sto si makar nesto zapiso.
Pozdrav svimSkipvljanima
Post a Comment